Здравствуйте!
Znam da svi jedva čekaju da čuju kako je protekao 1. dan u školi. :)
Iskreno, očekivala sam malo više opšteg obrazovanja o kulturama drugih naroda, ali idemo redom. :)
Šesta gimnazija je prva škola u kojoj ćemo raditi ove nedelje. Kod njih je princip obrazovanja 12 razreda.
U svakoj školi imamo mentore, odnosno profesore engleskog jezika, koji će nam pomagati u radu sa decom i savetovati kako da budemo bolji u toku svog prezentovanja. Profesori su toliko prijatni, veseli, voljni da sarađuju i podrže naš projekat. Pošto je danas bio prvi radni dan, trebalo je pripremiti samo kratke prezentacije o zemljama iz kojih dolazimo, čisto da bi nas deca, a i profesori upoznali. Pošto čas traje samo 45 minuta, a nas je 6, podelili smo se u timove da bismo imali više vremena da kažemo nešto više o zemljama iz kojih dolazimo. Ovo je bio moj tim: Petra, Toofy i ja :) i naravno moja omiljena profesorka Gira. :) 
Imali smo 6 časova i to u 10-om, 11-om, 8-om, 7-om, 6-om i 5-om razredu. Iskreno, osmaci su bili najaktivniji i najviše zainteresovani za naše prezentacije. Sviđa mi se ovaj timski rad, jer na taj način, dok slušam tuđe prezentacije i ja saznajem mnogo novih stvari.
Sutra ću raditi sa Kineskinjom Iris, a od srede ću verovatno imati svojih 45 min za prezentaciju. :)
Nego, šokirana sam da mladi ljudi koji imaju 15-16 godina tako malo znaju o drugim kulturama i državama. Šta god da sam ih pitala o Srbiji nisu znali da mi odgovore. Neki čak nisu znali da kažu na kom kontinentu se nalazi Srbija. Mislim, zaista šokantno!!!Šta je sa geografijom u školi? Uče li oni nešto? Ne znaju koji je glavni grad Srbije, ne znaju ko je Novak Đoković. Gledali su me belo kao da sam im pričala ne znam šta. Zaista, nisam mogla da verujem.
Međutim, ono što me je oduševilo je njihovo poštovanje tebe kao profesora. Kada ulaziš u razred, svi ustaju, pozdravljaju te, a kada pričaš, u učionici je tišina, gledaju u tebe kao u Boga. :) To mi se jedino svidelo, zato što upijaju kao sunđeri. :), žele da čuju nešto novo, da nauče. Dosta im je bilo zanimljivo kada sam ih učila da kažu par izraza na srpskom.
Ovo sam ja u toku prezentovanja moje Srbije. I iskreno, bila sam ponosna što sam iz Srbije! U Srbiji koga god da pitaš znaće da kaže gde je Rusija. :D
Osmaci su, kao što sam već rekla, pitali da im za sledeći čas pripremim nešto više o našoj hrani i običajima. Naravno, rado ću to učiniti, mislim da su mi i olakšali posao, jer znam šta ih zanima. :) Takođe, dopalo mi se to što je škola jako lepo uređena, za razliku od NSU-a.
Ima mnogo fotografija, sveća, hodnici i učionice su topli i svetli, a svaki kabinet za engleski ima nešto što je u vezi sa Velikom Britanijom i naravno drugim engleskim govornim područjem. :)
Ovo je razred koji mi je prirastao za srce. :) To su petaci. Oni mučeni, iako ne znaju engleski toliko dobro da bi govorili, trudili su se maksimalno da prate prezentaciju, da učestvuju, pa čak i na ruskom. :) Kažu da im se jako sviđa Srbija kao zemlja i da ako su im svi nastavnici kao ja, blago našoj deci. :) Pitali su me da ostanem kod njih da im ja budem nastavnica :). Eeee, ja ću ipak preskočiti tu ponudu, jer ja zimu u Sibiru baš ne bih volela da doživim. :))))))
Ah, dobro znate kakva su deca. :)
I naravno, ovo ne smem da zaboravim da vam napišem. Dok je Toofy držao prezentaciju u 10-om razredu, jedan dečak je rekao da ima pitanje za njega. Naravno, Toofy ga je pitao o čemu je reč, da bi dečak kao iz topa rekao: ,, Da li mogu da pipnem tvoje mišiće?'' ahahahhahahha, toliko je bilo smešno, a mučeni Toofy se izgubio, zamucao, pocrveneo. Nije očekivao takvo pitanje. Žalim što tada nisam imala aparat uz sebe da ga slikam, bio je toliko pogubljen. :) Dečak je potom rekao da će i on Toofy-iju dozvoliti da pipne njegove mišiće, na šta je ovaj odgovorio: ,, Ne, ne, nema potrebe!'' Hheheh, izgleda da Toofy-ija gotive i momci :)
Posle 6 časova, otišli smo na zasluženi ručak. Od sutra ćemo se hraniti u školskoj kantini, jer danas nije radila.
Do sledećeg javljanja...
Pozdrav :)
Нема коментара:
Постави коментар