Počeh da vam pišem na engleskom. :) To mi se dešava skoro svaki put kada hoću nešto da vam pišem, jer ovaj blog i razgovor sa mojima preko Skype-a su mi jedini dodir sa srpskim jezikom. :)
Nisam se javljala 2-3 dana, nisam imala vremena, a i ništa se toliko spektakularno nije dogodilo. :))
Za vikend je trebalo da imamo AIESEC konferenciju, koja se tiče istorijata i celokupnog rada AIESEC-a kao organizacije. Međutim, AIESEC NSU je tolikooooooo neorganizovan, da ja nemam reči. Nisu uspeli da nađu mesto gde bi održali tu konferenciju, pa je konferencija bila samo u nedelju i to u Halilovom stančiću. :) Dok je napolju bilo toplo, ma fantastično vreme, mi smo kao sardine sedeli u jednom sobičku i slušali čitav istorijat. :/ Ja to zovem gubljenje vremena, ali ovi AIESEC-ovci ovde smatraju da je to bitno. :) Halil je posle sat vremena napustio konferenciju i otišao da leti :). Paraglajding je u pitanju :))). Htedosmo svi da izletimo, ali smo bili sprečeni. :) Toofy se takođe izvukao sa izgovorom da samo ide da kupi nešto da pojede. Ostasmo nas 4 devojke, osuđene na smaranje :). Jedini kao ,,zanimljiv'' deo :) beše prezentacija o ruskoj kulturi. Ali, od tolike države, tradicije i kulture, prezentacija se svela na samo 15-tak minuta. :)
Pošto od AIESEC-ovaca nema 'leba, da se ovako po srpski izrazim :)))), nas 4 smo odlučile da same sebi organizujemo slobodno vreme. Naravno, Halil i Toofy nas podržavaju, tako da što se toga tiče, pravi smo tim. :) Svaki dan posle škole ćemo nešto raditi, ići negde, uživati, jer vreme je isuviše lepo da bismo ga provodili u kućama. Ove nedelje idemo da se vozamo Transsibirskom železnicom, a u subotu i nedelju je u Novosibirsku festival Interra, jedan od najpoznatijih festivala u Rusiji. Tako da imamo plan i program za ovu nedelju. Halil nam odlazi u ponedeljak ujutru, jer mu AIESEC-ovci NSU-a nisu uopšte poslali pozivno pismo, tako da nema vizu, a ne može da ode do Kazahstana na dan, pa da se vrati, jer je prošli put jedan praktikant imao problema. Još jedan dokaz koliko su neorganozovani.
Naravno, moji AIESEC-ovci s ovim nemaju veze, YOU ARE THE BEST! :)))))
Moramo da organizujemo neku oproštajnu žurku, jer je on toliko tužan što odlazi, jer se tek sada zaista upoznajemo, dosta smo se zbližili, a on mora da ide. Jako je dobar momak, vredan i organizovan. To dosta znači za naš tim, za razliku od Toofy-ija, koji je isto tako cool i super smo, ali je lenštinaaaaaa. :) Juče smo imali reči oko njegovog eskiviranja da dođe u školu da radi. Svaki put ima neki glup, ali zaista glup izgovor. Za njega je najbitnije da ide u teretanu. :) Mislim da je obišao pola teretana u Novosibirsku. :) Tipičan muškarac!
U ponedeljak sam radila u Šestoj gimnaziji. Imala sam 6 časova, crkla, promukla i svašta nešto. I dalje smatram da je najbolje raditi sa 5 i 6-tim razredom, jer su najzainteresovaniji. Jedan dečko iz 5-og razreda je opsednut Novakom Đokovićem. :) Samo me je pitao za njega, da mu pričam sve što znam, da bi posle časa došao do mene i čvrsto me zagrlio i rekao: Be my teacher! Verujte mi, istopih se, jer me je toliko oduševio i nasmejao.Zove se Tima. To je ovaj mali plavi dečak.
Nekad budem toliko ljuta na ove starije đake što su toliko nezainteresovani za bilo šta, što su u tim godinama kada ih ništa ne zanima, iako ja ne pričam o istoriji i godinama, već o najzanimljivijim stvarima u vezi sa Srbijom. A petaci i šestaci, iako ne znaju dobro engleski, oni se mučeni trudeeee da bilo kako postave pitanje, da saznaju što više.
Posle škole nas 4 krenusmo u skitnju po Novosibirsku. Gajin drugar Tooby nas je proveo kroz drugi kraj Novosibirska. Međutim, meni je otišla baterija na aparatu, tako da ja na svom aparatu imam samo sliku sa crkvom, ali ne mogu da se setim imena te crkve. :))) Ostale slike ću uzeti od devojaka.
A, juče sam sa Halilom išla u 102. Školu za opšte obrazovanje. Moram priznati da sam imala jako zanimljiv dan. :) Nastavnice su ok, ljubazne, ali ljudi moji, ne bih nikog da vređam, taman posla, ali njihov engleski je jako loš. Nastavnica sa kojom sam ja juče radila je Lena. Neke stvari nije ni ona razumela, a kamoli deca. Držala sam časove petacima i šestacima. Kada sam videla koliko je sati, koliko slabo znaju engleski, samo sam pustila po koji video, objasnila sve šta im nije bilo jasno i svi zadovoljni. :)
Da sam samo imala vremena da snimim dečje izraze lica dok su gledali svaki video. Posle svake slike, vikali su: Wow! Serbia! Imali su toliko pitanja za mene, da čak nisam stizala svima ni da odgovorim, jer bi nas zvono prekinulo. Ali, ono što me je toliko pozitivno iznenadilo je njihova jurnjava sa fotoaparatima, telefonima, papirima, sveskama i olovkama posle časa. Svi su hteli da se fotografišu sa mnom i da im dam svoj ,,autogram'' :))))) Zaista sam se osećala kao celebrity. :D
Deca! Toliko su neiskvarena, iskrena, radoznala, dobrodušna, nesebična i bezbrižna. Nekad mi prosto prija da se spustim na njihov nivo, glupiram sa njima, jer na taj način smo bliži jedni drugima. I sam Gete je rekao: Najveći čovek uvek ostaje dete.
Posle škole smo otišli do plaže, čisto da još malo iskoristimo ovo lepo vreme. Kažu da stiže hladan talas sa severa, da će par dana biti oko nule. Brrrr! Pa ko mi je kriv što sam otišla u Sibir. :))) Šalim se. Super je ovde. Imali smo i toplih dana :). Ležanje na pesku, gledanje u nebo, pevušenje, opuštanje sa drugarima je neprocenjivo. Svi smo različiti, a svi imamo iste probleme kako ovde, tako i u svojoj zemlji. Lepo je davati savete, razmenjivati mišljenja. Zaista, drago mi je da sam u timu sa dobrim i razumnim ljudima.
Međutim, kako vreme odmiče, nedostaju mi moji ljudi u Srbiji. :) Lepo je upoznati nove ljude, upoznati drugačije kulture, ali niko ne može zameniti moj narod! Ovako sam vas juče prizivala, meditirajući :)
Do sledećeg kuckanja,
Veliki pozdrav od mene :) :*
Нема коментара:
Постави коментар