Zdravooo svima!Znaaaam, ulenjila sam se. Sve sam vas navikla na svakodnevne post-ove :), a sada nisam baš dugo pisala, ali ne zbog nedostatka tema. Dani neosetno prolaze, događaji se nižu, a slobodnog vremena jako malo...
Ono što se ne menja, je da raaaaadim u školama 6 dana u nedelji i iskrena da budem nisam više toliko entuzijastična kada odlazim na časove. :) Tempo je prenaporan, menjam 3 škole u nedelji, rano ustajanje, ponavljanje jedne te iste priče 5-6 časova i tako u krug. Uh, tek sada vidim koliko je našim profesorima i nastavnicima ustvari bilo teško da nam pričaju jednu te istu priču.
Prošle nedelje smo se trudili da što više vremena provodimo zajedno, jer nam Halil odlazi. U četvrtak se jedna devojčica iz škole u Berdsku ponudila da nas odvede do njihove crkve, jer smo se mi žalili kako se u Novosibirsku ne mogu videti crkve sa pravim ruskim kupolama. Ksuša nas je odvela prvo do crkve, a potom smo otišli da nas upozna sa njenom majkom, koja želi da nas ugosti, da bude nekom od nas host, jer klinci po školi pričaju samo o nama. :) I nastavnici i đaci nas obožavaju. Hhehheh, možda se previše hvalim, ali ovo je skromno u odnosu kako nas oni doživljavaju. :)
Mi uglavnom uživamo. 
A ove zelene kuće sam videla na putu do crkve. Hhehehe, nekako sam se uklapala u taj ambijent, pa sam morala da se slikam :P
U petak htedosmo da idemo u kraći obilazak novosibirske oblasti i to Transsibirskom železnicom. Međutim, ne može uvek sve biti kako očekuješ. Nismo se svi skupili na vreme, pa smo propustili voz. :) No, bar smo se slikali ispred železničke stanice.
No, našli smo drugu zanimaciju u gradu. Šetali smo, glupirai se, čak nas je i čika policajac opominjao, jer smo stajali na fontani dok smo se slikali :)))hihiihihihihi, možete misliti?
Potom odosmo do scene koja je pripremljena za Interra festival. Tu su dva momka sprejevima slikali na velikom platnu ili čemu već. :) Odlepih dok sam gledala, ja to toliko volim. Za mene je to više nego umetnost, ma nešto fascinantno. :) Umetnička duša, svaki dan žalim što ne upisah neku umetničku školu ili nešto za fotografiju. :( No, nikad nije kasno za inovacije :). Force yourself, and you will be suprised what you can do!
Hm, još nije kraj tom danu. :) Rešili smo da se oprobamo u plesu. :) Hheheh, nemogući smo, znam :). Ovde je vrlo aktuelan Flash mob. Za one koji ne znaju, to je manifestacija ili okupljanje mladih na određenom mestu u gradu. Naime, oni imaju svoju dobro uvežbanu koreografiju i kada jedni drugima daju znak, kada muzika počne, oni kreću da igraju. Da, zaboravih da kažem da ostali prolaznici ne znaju kada će oni početi da igraju i kako. To je princip neke predstave. :) Eee, pa uz nedostatak interesantnih i ludih stvari koje bi možda AIESEC NSU trebalo da organizuje, mi smo odlučili da se priključimo ovim ljudima. Tako smo mi uz divan zalazak sunca, na keju pored reke Ob vežbali koreografiju za Flash mob. :) Toliko je bilo zabavno, upoznali smo mnogo novih ljudi, zabavili se, igrali, itd.
Ono što mene opušta i što volim da vidim oko sebe su ove prelepe jesenje boje. Ali, ono što mi nedostaje u jesenjoj idili, koja je očito već umarširala u septembar je topli miris crvenih pečenih paprika. Miris u koji se zamotaju rumska stepeništa (pogotovo u mojoj kući:)), koji ih zagreje i privremeno protera latentnu memlu starih zgrada. Ovde ga nema, jedini miris jeseni je miris hladnog, koji se srozava sa planina ili ko zna otkuda i nagoveštava skoru zimu. Od njega se lišće još brže gužva i krcka. Ipak, ako postoji doba kada su ovi krajevi lepi, lepi do nestvarnog kiča, to je jesen. Ove brezove šume, očupavele od leta, tada promene boju. Ni ledena jutra, ni hladni dani ne mogu ništa toploj, zlaćanoj boji šuma, od koje i vazduh dobije zrelu, toplu boju.
Za vikend je posebno bilo ledeno, oko +5 C. Magla, hladnoća, tmurno, oblačno vreme je za mene smrt!! Jedva da sam funkcionisala. Čak je i grad padao. U subotu smo pre grada Gaia i ja pokisle, uhvatio nas je taj grad na ulici, ma užas. Mrzim ovo promenljivo vreme koje je karakteristično za ove krajeve.
No, hajde vedrije teme. U subotu uveče konačno izađoh. Iskreno, da nisam izašla, počela bih da ujedam :)))). I ja sam živo biće, treba mi provod, relaksacija, malo akcije... :) Skupili smo se oko 20h da odemo u neki tipični ruski restoran i probamo nešto od njihovih specijaliteta. Bilo je cool, uživali smo. Izašli smo sa Tobijem i njegovim drugarima i drugaricama, tzv. lokalcima :). Uz njih možeš naučiti ruskog slenga koliko ti je volja :)))).
Hheheh, tu se mešala vodka, rakija i Petrino slovačko nacionalno piće kome zaboravih ime. :) No, slično je našoj rakiji, takođe se pravi od voća. Iiiii posle svega, mogu vam reći da je naša rakija pobedila. Proglašena je za najjače piće. :))))) Samo pogledajte Toofy-ija. Pravio se kako njemu rakija ne može ništa, on je silni čovek, a oči mu se zacakliše, počeo je da se preznojava, cccc :). Kasnije je i priznao da nije nikada pio jače piće. EEE, ta srpska šljivovica. :)
Žao mi je što Halil nije bio sa nama, ali se pakovao, jer je u nedelju išao na aerodrom. Šteta što je tako rano morao da ode, ali šta se može.
Evo i jedne slike iz kluba. Muzika je ok, ali ništa specijalno. Toofy je bio vrlo popularan među devojkama, imao je čak i nastup uz pojedine pesme. :)) Gospode, kad se samo setim. :)))Za sve je kriva rakija :))). U klubu je bilo više devojaka nego momaka, ali dalo se probrati.:) Sve u svemu I nisu im neki tipovi, ništa naročito, ali jedno sigurno znam da ako se u Srbiji ne udam do 30-te, doćiću ovde, jer se ovde venčavaju kao ludi. :)))
Aaaa, ovo pogled na Novosibirsk negde u zoru, oko 6 :)))).
U nedelju nisam bila ni za šta, dangubila sam čitav dan. :))) Jedino što sam pametno uradila je što sam otišla do Saše, kojeg btw nisam videla dobre dve nedelje. Živi na dva minuta od mene, a ja nisam imala vremena da skoknem da ga posetim. Bilo je cool, on je pravio neku večericu i žalio se kako sam zapostavila svog buddz-ija. :) I Ljudmila se pita gde sam. Jaooo, ne mogu svuda da stignem. :)))
A danas sam radila u 102.Školi. Ja sam jedina osoba od nas petoro koja voli da radi tamo. Danas sam dobila hrpu crteža i poklončica od devojčica i dečaka. Ovo je bio naš drugi susret otkako radim u toj školi. Trče mi u susret, grle, ljube, prate me u kantinu (danas mi čak nisu dali da jedem, jer su hteli da se slikaju sa mnom itd.), čak se vozaju maršutkom sa mnom. Dečja posla. :) Kaže nastavnica da su opsednuti mnome, da samo čekaju taj utorak kada ću ja doći na čas. Za mene je sve to šok, jer radim sve isto kao i sa drugom decom. :) A danas sam ih učila i našu pesmicu ,, Kad si srećan''. Oduševljeni su, napisali su reči pesme, učili su je ceo dan. Oni takođe imaju tu pesmu, pa su i oni mene učili rusku verziju. Prosto, obožavam ih. Iako mi je bilo naporno, osećam se toliko lepo i srećno, jer znam da činim nešto lepo i da neko mari za moj rad. Ceo dan hodam ozarena, neizmerno srećna, ma puna elana, jer sam imala priliku da upoznam ovu sjajnu decu.
Sutra ne radim, ali zato konačno idemo da putujemo vozom. Jeeeej, jedva čekam. Takođe, karta za balet je kupljenja, tako da sledeći utorak ću ispuniti jednu od svojih želja da gledam balet u Rusiji. :)
Pozdrav za sve :***
Нема коментара:
Постави коментар