Verovatno se pitate o čemu ja pričam, šta je ярмарка uopšte? :) To je naš vašar, izložba radova, ispoljavanje kreativnosti u svakom smislu. Nisam mogla ni da zamislim da čovek može nešto tako da napravi, da izreže, aranžira. Sve se šareni, svi su raspoloženi, bend peva pesme, stare bake igraju, svi lagano obilaze i razgledaju tezge. :)
Morala sam da se slikam sa ovom bakom. Ona živi u selu nedaleko od Kaltsova. Oni nose ovakvu vrstu nakita. Prave ogrlice od sušenih papričica. :)
Ovo je zaista umetnost. Pogledajte vi taj brodić, te labudove. Gledala sam kako jedna žena seče jabuku ne bi li napravila labuda. Verujte mi, ne znam da ponovim :).
Različite vrste cveća, tako lepo aranžirano, zaista nešto posebno.
Jakoooo su mi se dopale ove marame što nose ove bake. Toliko su vesele, boje su prelepe. To su njihove tradicionalne marame, moraću da potražim da kupim bar jednu. :))) Možete videti i sadnicu malina. Bogami, velikeeee maline i vrlo ukusne :)))).
Ovo su ukrasni jastučići, jako su neobični.
Štrikani nadstolnjaci i rukavice, zatim ukrasne lutkice u tradicionalnoj nošnji.
Ovo žena mi je pokazivala kako da isečem jabuku u obliku labuda. :) Imala je vrlo simpatičnu tezgu, svašta nešto zanimljivo.
Ovo su dečji radovi. Naime reč je o vrtiću u Kalstovu. Vaspitačiće su pomogale deci da naprave što smešnije i što interesantnije oblike od povrća. Imate priliku da vidite i ćiru :), baletske cipelice, napravljene od tikvica :)))))), šumu sa pečurkama, itd.
Nadam se da ćete uživati gledajući ovaj blog. Meni je bilo vrlo zanimljivo da gledam izložbu. Mami sam čak kupila altajski med sa onim semenkama što sam pričala. To je zapravo kedar. Savremeni biolozi su potvrdili staru misao – kedar ima dušu. Ako niste znali, to neobično drvo ima isti biološki ritam kao i čovek. Kedar ispoljava svoju aktivnost ne tačno u određenim satima kao drugo drveće, već u zavisnosti od spoljašnjih okolnosti. Na primer, leti kada je oblačno, on se “budi” u 10 sati ujutru, a kada je vedro, “budi se” u zoru; zatim se “odmara” danju od 15h do 16h. Uveče je kedar “aktivan” do 23 časa, a zatim “spava” u toku noci. Zimi se njegov životni ciklus ne prekida kao kod drugog drveća, on je “budan”, samo “spava” mnogo duže. Samo u jednom malom komadiću kedra ima ogromna kolicina pozitivne energije.Na čovekovom telu nalaze se aktivne tačke koje ciklično menjaju svoju aktivnost (kao da dišu) tako da kedar koriguje i stabilizuje ta kolebanja.
O kedru postoji čak i jedna prelepa altajska legenda… Žitelji Altaja imali su veoma poseban odnos prema kedru. To drvo smatrali su božanskim i čuvali su ga. A kada su se pod njim odmarali, ili noćili, trudili bi se da ga nikako ne povrede. To nimalo nije iznenadujuce. Kedar je drvo koje ih je hranilo, oblačilo, grejalo i pouzdano čuvalo od nepogoda. Kedar – je živo biće…
Zanimljivo, zar ne. Eto, mama, vidiš šta sam ti kupila :))))))
Uzeh još neke suvenire i lukovice nekih čudnih, ali prelepih lala. Sadiće ih tetka Beba i kuma :). Hihihiih, kada me uhvate na aerodromu, biće mi veselo :)))).
E, sad dolazimo do drugog dela dana, onog što je na neki način meni bilo posebno. :)
Juče sam prvi put upoznala Juline dve rođene sestre, Polju i Olju. Olja je došla sa sinom Stavrom. Izjasnile su se kako bi volele da probaju neko naše nacionalno jelo. Hm, nema problema. Rado ću da napravim. :)))
Popodne odem sva vesela u prodavnicu sa Julom da kupimo sve šta mi treba za našu gibanicu. Pitah ja Viktora, Viću iz Moskve da li u Rusiji ima kora za gibanicu, naših tankih kora. :) On reče da ima, da je to kod njih slojenoje testo ili slojenke, tako da ja ne ponesoh od kuće nijedno pakovanje. Vraga ima :))))! Vićo, Vićo, to nisuuuuu naše kore, ubiću te :)))))). Slojenoje testo je naše testo sa salom. :)
No, bilo kako bilo, ja moram tu gibanicu da napravim. :) Kažem ja da to nisu naše kore za gibanicu, kad Jula mi odjednom pokaza neke druge kore, lavaš. Ljudi, to ne da nisu kore za gibanicu, niđe veze. :))))) Međutim, učinilo mi se pre da ću izaći na kraj sa lavašom, nego sa testom sa salom. :) Kupimo mi neki sir tvorog, jer on jedino liči na naš švapski sir. Ali, samo liči. :)))
Dođosmo mi kući, svi su veseli, gladni, čekaju moju gibanicu. :) Bože, to će sve biti, samo ne gibanica. :) No, objasnim ja njima da mi nemamo takav materijal za pravu gibanicu i da će ova pita ili šta već ličiti na gibanicu, a oni ako žele pravi specijalitet, neka dođu u Srbiju. :))) Molim lepo. :)
Ovo je taj lavaš. Kao što vidite, nikakva sličnost sa našim korama. No, sreća pa sam snalažljiva i što sam, mogu slobodno reći majstor u kuhinji. :))))
Kada sam stavljala ,,gibanicu'' u rernu, samo sam molila Boga da je ukusna, da ne bude žilava, da liči na nešto. Kore sam prskala i vodom i smesom, jer je to toliko tvrdo. Testo je slično tortiljama. Hm, ne ide baš za ovakve stvari. :) Međutim, mogu slobodno da se pohvalim, uspešno sa
m napravila večeru. Bilo je ukusno, svi su uživali, a doći će u Srbiju da probaju pr
avu gibanicu. :)
Bitno je da se sve pojelo, što znači da je bilo dobro. :)
Do sledećeg zanimljivog događaja,
Čujemo se.....
Veliki pozdrav i poljubac od mene :)
Нема коментара:
Постави коментар