С Днем Рождения! :))))

Eeeee, trebalo mi je vremena da se saberem i počnem da pišem o tom velikom, meni jako bitnom danu, 27. septembru. Prvi put tako daleko od kuće, prvi put bez porodice, rodbine i prijatelja dočekah 23.rođendan. Godine lete, svaka naredna sve brže i brže prolazi. Prethodna dva rođendana su bila vrlo stresna za mene, ali zato ovaj rođendan ću pamtiti dok sam živa. Proslavih ga tri puta, i to u Rusiji :), a četvrti put me čeka slavlje u mojoj Srbiji. :) 

U sredu, posle škole, napravila sam slanu i slatku tortu. Mama je diktirala recepte preko Skype-a, bilo je toliko smešno. Na svu sreću, sve sastojke sam našla, te mi je sve uspelo. Zatim, to isto veče Gaia, Iris i Toofy su mi priredili iznenađenje. Hteli su da dočekam rođendan sa njima, pa su kupili karte za neku žurku u klubu First. Sa nama su išli mnogi drugari, ali neću da vas zamaram imenima, totalno je nebitno. Bitno je da je žurka bila odlična i da smo se mi dobro proveli. :) Mada, jako su nam falili Petra i Halil. U ponoć, samo su počeli da skaču oko mene, vičući: ,, Happy birthday! All the best!'' Sve je to bilo super, ali posle toga su svi ljudi oko nas počeli da me pozdravljaju i čestitaju mi rođendan: 

,,С Днем Рождения!''

I onda je naprasno i organizator žurke uzeo mikrofon i čestitao mi rođus. Svi su znali da je devojci iz Srbije rođendan (iako je to bilo 5 sati pre mog rođendana, jer kao što rekoh, računala sam rođ.po vremenskoj zoni u Srbiji, ali avaj:)). To su bili šokovi, bila sam prava atrakcija u klubu :). 

Kao što se da videti, valjano se proslavilo. :)))) Nažalost, nemam mnogo slika, otišla mi je baterija na aparatu, a nisam ponela rezervne. :/

Prespavali smo kod Iris, ali sam ja ustala i ranom zorom krenula kući. U stanu, u mojoj sobi me je sačekalo ovo: 

Klinci i Jula su mi ostavili ove poruke na zidu. :) Toliko su me obradovali, stvarno nisam očekivala tako nešto. Originalni su, nema šta. Mada, zna Jula koliko mi je bilo teško što nisam bila kući za rođendan, nisam to mogla sakriti, zato se potrudila da mi nadoknadi sve to koliko može. Uveče je pozvala svoje sestre Olju i Polju, zeta Tolju i malog Stavra. Ja sam pozvala Sašu, tako da je naš malecni stan vrveo od ljudi i dečje cike i vriske. :) Dobila sam gooooomilu poklona, cveća, slatkiša....

Torte su bile više nego ukusno, jer su se odmah pojele. Čak nije ostalo ni za sutradan :). 

То је to društvance što se okupilo u četvrtak veče kod nas. Posle večere, igrali smo neku igru sa kartama. Ne znam da li mi imamo tu igru (dva tima, mafija i mirni žitelji, svako izvlači kartu i ne govori da li je mafija ili m.žitelj. Ako je mafija, treba da se pretvara i da ubeđuje druge da je m.žitelj). Anyway, bilo je mnogo zanimljivo, jer smo se šalili i mnooooogoooo pričali na ruskom,što je meni dobro došlo da vežbam svoj ruski. :) 

Ovo su moji pokloni. Polja mi je poklonila kutiju za nakit, koju je napunila slatkišima, Olja mi je donela gomilu novih sočiva i ostale prateće elemente, kao i neke narukvice. Saša se pojavio sa ružom i knjigom poezije Bele Ahmaduline, Tolja je takođe došao sa ružom, a Tanja mi je napravila ogrlicu. Ostala sam bez teksta! Prošle godine nisam ni sanjala u najluđim snovima da ću ovako dočekati sledeći rođendan. 

Kao šlag an tortu, mališani su mi otpevali pesmu iz filma Супергерой. 

Чёрной молнией я стану для тебя

Чёрной молнией на линии дождя

И пускай горят листки календаря
Зло не сможет больше обмануть меня.
Я не верю в чудеса
Полетит машина в небеса
И теперь я твой супергерой.
Я не верю в чудеса
Но летит машина в небеса
И теперь я твой супергерой.
Белым снегом упаду в ладонь твою
И узнаешь ты как я тебя люблю
И под небом января оживут лишь для тебя
Все цветы земли, все слова любви что знаю я.

OBOŽAVAM IH!!!! Rasplakala sam se, ali od sreće, što su se lepo dosetili kako da me iznenade. 

I tako, posle te večeri, mislila sam da sam završila slavlje. Međutim, očigledno sam se prevarila.

U petak sam radila u Berdsku. Prva dva časa sam normalno radila, bez ikakvih problema, ali kada sam krenula na treći čas, šokirah se. Tamo su me čekala nasmejana lica dece koja pevaju pesmu ,, Happy birthday''. Pogledah malo bolje po učionici, pa na stolovima ugledah tortu, pice, kolače i ostale slatkiše koje su deca sama pravila. Nije im bilo teško da ustanu u 6h ujutru da bi sve to napravili. A na tabli je bilo napisano: ,, Йована, Мы тебя очень любим.'' Zatim, dobih pregršt poklona koje su deca sama ukrašavala i pravila. Naravno, tu su bili i baloni sa smile-ijem, jer je osmeh moje obeležje.:) A da iznenađenje bude veće, počeli su da pevaju pesmu na srpskom. ZAISTA NEPROCENJIVO!!!!Veliko hvala mom omiljenom razredu 8b i teacher-kama iz Sedme gimnazije u Berdsku. Svojski su se potrudili da nikada ne zaboravim ovaj 23.rođendan! ♥

Kao što vidite, dobila sam gomilu poklona. Imam problem sa prtljagom. Ne želim ništa da ostavim,jer je sve prelepo i sve su to lepe uspomene, ali se bojim da ću preterati sa težinom prtljaga. :) Ili će mnogi ostati bez vodke i slatkiša :)))). Meni je samo drago što sam imala priliku da radim u toj školi i upoznam tu divnu decu. Zavolela sam ih, kao što su i oni mene. Uspela sam da im prenesem znanje o Srbiji (imajte u vidu da kada sam došla u Rusiju, oninisu čak ni znali gde je Srbija), njihov engleski je sve bolji i bolji, mnogo više pričaju, manje ih je strah od grešaka. :) Zbog toga sam i došla ovde. 

Koliko sam samo brinula kako ću proslaviti rođendan bez svojih ljudi. Toliko sam bila tužna kada sam pričala sa mamom 27.9. ujutru, u 6.25 po srpskom vremenu (tada sam se rodila i svake godine me u to vreme budi i čestita mi rođendan). Međutim, ovi Rusi su se zaista potrudili da mi ovaj rođendan ostane duboko urezan u sećanju. :) Koliko je to čudno, da te ljudi koje tako kratko znaš učine srećnom, a neki ljudi koje znaš ceo život i koji bi trebalo da te stalno čine srećnom, ne čine to. Ali, to je život. Što se pre pomirimo sa tim, bolje po nas. :)

Ah, da, umalo da zaboravim da vam kažem ovo. Posle žurke u školi, jedan dečak me je odveo da upoznam njegovu majku koja radi u privatnoj školici za engleski jezik. Zove se Svetlana i mnoooogo mi se dopada. Ona mi je ponudila da radim kod njih u školi, da dođem da živim u Rusiji. Hhehehehhe, kako da ne. Da umrem na onoj zimi :)))). Međutim, postoni i druga mogućnost. Da dođem sledeće leto i da ostanem do zime. Hhehhehe, otom potom. Hoću da se vratim mojoj kućici, jer za sada, daleko mi je da mislim o sledećem letu:).

Juče posle škole, AIESEC je organizovao speaking club za studente koji žele da vežbaju konverzaciju. Mogu vam reći, bilo mi je super. Upoznala sam mnoge studente NSU-a, siti se ispričali. Imali smo razne teme i tako. Svaki dan upoznajem bar 20 ljudi :))). POsle toga smo imali bye, bye party za Iris. Ona je danas otišla u Kinu. Nedostajće mi ta mala nasmejana Kineskinja. :) 

Ostadosmo samo nas troje. U sledeću nedelju odlazi Toofy, pa ja u sredu, pa Gaia u četvrtak. Kraj se bliži. Ovaj mesec je proleteo. 

Uživaću još malo. Do sledećeg kuckanja, 

Pozdrav :)

Ruski balet :)

Kad malo bolje pogledam i razmotrim, ljudski život je nepresušna koreografija, a igra, poput nekog uzvišenog umetničkog izraza je ogledalo koje često dokazuje da i nemoguće može da postane moguće. Kroz vreme, kroz razdoblja, umetnost je ono što uglavnom opstaje. Umetnost je sve što čovečanstvo ostavlja svojim naslednicima, bilo da se radi o građevinama, knjigama, slikama ili muzici. Ili pokretu i plesu. U tom smislu, igra je najaktuelnija i najsavremenija istorijska lekcija, jer je tu, sada je prisutna. U utorak smo nas 4 išle u Novosibirski teatar da gledamo Spartaka.

Teatar je oooogroman, prostran, veličanstven, ali na neki način je hladan. Možda zbog te svoje veličine, ne znam. Sve u svemu, imali smo super mesta, tako da smo sve odlično videli.

Balet je umetnost preciznih kontrolisanih pokreta, koja vodi brigu o estetici, formi, koordinaciji i o tehničkim, muzičkim i umetničkim kvalitetima izvođenja. Sam balet je bio savršen. Muzika, priča, sklad pokreta, elegancija, gipkost balerina....Sve je delovalo isuviše nestvarno. Njihova gipka tela su se lagano, ali sa neopisivim žarom kretala po sceni. Imala sam osećaj da ne dišu, da samo lete. Posmatrajući ih kako se kreću, mogla sam da osetim njihove emocije, da čitam njihove misli i povežem se sa njihovom energijom. Zaista, osećaj je izvanredan, ostavili su me nemu, bez ijedne iskazane reči. Dugo me je držao taj neobičan osećaj, taj osećaj savršenstva.

To veče će mi zaista ostati urezano u sećanju. Tako nešto se ne može lako zaboraviti. 

Ovaj post je kratak, ali svi dobro znate da se ovakva vrsta umetnosti ne može prepričati, treba je doživeti. :)

  

Brave girls in Tomsk :)

Evo, konačno sedoh da pišem o našem putešestviju u Tomsk. Čitavo pre podne sam sređivala slike, jer sam, kao i obično, fotkala kao manijak. :)))) Nažalost, moram odabrati samo neke, jer ne mogu da vam download-ujem 350 slika :)))).

Kažu ljudi, Tomsk je najstariji univerzitetski grad u Sibiru, a i u celoj Rusiji. То је grad na reci Tom, poznat po mnogobrojnim univerzitetima, drvenim građevinama koje ostavljaju turiste bez daha i vrlo ljubaznim i druželjubivim meštanima (naravno, sve sami mladi ljudi, studenti :)), itd. Zaista je tako. Posle svega, mogu slobodno da kažem da je Tomsk prelep, a uverićete se i sami kada pogledate slike. :) Mnogoooooo je lepši od Novosibirska u kome su nove zgrade turobne i sive, mnogo je mirniji, a opet je nekako živ zbog vesele atmosfere na ulicama. Ljudi su pričljivi, ljubazni, nasmejani.

Krenule smo u subotu, jakoooo rano, a ono što je naravno bilo neizbežno je kiša :). No, ništa nije moglo da uguši naš entuzijazam i želju za avanturom. :) Od toliko ljudi koji su silno želeli da krenu sa nama u Tomsk, ostadosmo na kraju nas četiri. :) Tamo je trebalo da nas ugosti Evgenije, brat  Gajinog host-a koji studira u Tomsku. Uputismo se same nas 4 u Tomsk, hrabre devojke, nema šta. Skoro 5 sati smo se mi klackale nekom krntijom od autobusa :))) do najbližeg grada. :))) Kod njih je svee jako blizi, pa hop 5 sati vožnje. :) 

Kada smo stigle, odlučile smo se ipak za neki hostel,jer Evgenijev stan je predaleko od centra grada. Nađosmo neki cool hostel, koji je ustvari veliki stan sa nekoliko soba, a vlasnici su grupa mladih ljudi, koji su toliko ljubazni i zabavni, da su učinili naš boravak u Tomsku nezaboravnim. Ovo je taj stančić, tako da možete pogledati.

Dali su nam super knjigu, vodič kroz Tomsk sa svim mestima koje možemo obići. Međutim, dva dana je premalo za ovaj grad, jer za razliku od Novosibirska, u Tomsku ima toliko toga da se vidi. Grad u kome se nalazi 9 univerziteta, 27 crkvi, 17 muzeja i još mnogo toga drugog. Sa ovom knjigom, provela sam devojke kroz Tomsk samo tako. :))))

Ono što je mene oduševilo su drvene građevine koje su zaista kao iz bajke. Sagrađene su u XVIII veku i smatram da su neštoooo posebno. 

 Ovo je nemačka kuća, najlepša drvena kuća u Tomsku. 

A, ovo su detalji sa ulice. :) 

 Ova bela zgrada je glavna zgrada Univerziteta u Tomsku, a u donjem levom uglu možete videti i Medicinski fakultet.Ne smem zaboraviti prodavnicu sibirskih palačinaka.

 I ovde možete videti mostić iznad reke Tom sa milion ljubavnih katanaca. 

U donjem levom uglu je najstarija ulica u Tomsku, a ova statua trudnice sa trakama se nalazi ispred porodilišta. Tamo je običaj da kada se rodi dete, treba da zavežete neko maramče, traku ili šta već oko ovog spomenika. :)

 Ovog vikenda smo videli dugu na nebu bar 6 puta . To je zbog groznog vremena. Čas padne kiša, pa sine sunce, pa dune vetar, pa je toplo, pa opet padne kiša, pa je hladno i takooooo u krug. :)

Ovo ispod je zgrada Vojnog muzeja, a ostalo su bitne ustanove u Tomsku. 

Usput smo upoznali gomiluuuuuu ljudi, studenata, dece. Svi su nam objašnjavali gde da idemo, šta je šta, kako da se snađemo, koji bus da uzmemo. Evgenij je bio na faxu, tako da smo same morale da se snalazimo. Ljudi su krajnje prijatni. Stekosmo mnooooogo novih drugara. :)

Posle toga se vratismo u hostel, mrtve umorne. Htedosmo da izađemo sa novim društvom, ali ipak završismo veče ovako... :)

U nedelju smo obilazili neke od crkava. Evgenij nam se priključio, tako da smo sada imale ličnog vodiča. Možete pogledati neke od crkava. Zaista je previše obići svih 27. :)))

A potom smo otišle u Istorijski muzej. Sa kule muzeja se može videti čitav Tomsk. Zaista je bilo prelepo. Uživala sam svakog trenutka u čarima ruske istorije. Ovaj kamen u donjem levom uglu je kamen na kome je napravljen grad Tomsk 1604.godine. 

A sada lutke, nošnje i ostalo karakteristično za pojedine oblasti u Rusiji.

 Pošto smo hvala Bogu sve lude i uvek raspoložene za neke nove poduhvate, odlučismo da uradimo nešto zanimljivo. Iznajmile smo ruske narodne nošnje i kostime i slikale se. :) Bilo je pokušaja da napravimo ,, poker faces'', ali nismo uspele. Mi se uvek smejemo, ne znamo da pravimo smrknuta lica :)))))

To bi bilo ukratko o Tomsku. Nemam puno vremena da pišem detaljnije. :/ 

Juče smo izlazili. Bili smo na karaokama. To je bila oproštajna žurka za našu Petru. Ona odlazi ujutru. Jako će mi nedostajati, jer smo provodile dosta vremena zajedno. Meni ostaju još 2 nedelje. :) 

I da, zahvaljujući karaokama, ja sedim ovde i pišem blog. Danas nisam radila, jer nemam glas. :))) To je znak da je žurka bila odličnaaa :). Hhehhehe, danas se oporavljam, ali uskoro krećem do Novosibirska. Idemo da gledamo balet Spartak. :)))))) Jedva čekam!

Do sledećeg kuckanja, a to će biti večeras ili sutra :), jer moram da podelim sa vama utiske o baletu. :))))

Пока! :))))

Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari :)

Milion puta sam iskusila na sopstvenoj koži da je život zapravo jakoooo nepredvidiv, da neke stvari prosto ne možeš da kontrolišeš.  Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena...

Prošle godine, u ovo doba nisam ni slutila da će mi se za godinu dana život okrenuti za 360 stepeni i da ću vam pisati čak iz dalekog Sibira. :) Dobro se sećam osnovne škole i  časova geografije kod Ljilje, čuvene Terminatorke :), koja govori o velikoj Rusiji, njenom prostranstvu, moći, ali i o brojnim ruskim velelepnim građevinama, o čuvenoj Transsibirskoj železnici, itd. Rusija mi je tada bila mističnija od bilo koje zemlje na svetu. Oduvek sam želela da je posetim, da osetim to prostranstvo, ali sam takođe bila svesna da je to za nas Srbe ,,preveliki zalogaj''. Osim toga što je jako daleko, potrebna je dobra svota novca za takvo putovanje. :) Nooo, kao što rekoh u naslovu: Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari!

Živim u Rusiji već dobre četiri nedelje, imam priliku da osetim ruski način života, da osetim to prostranstvo, ali i hladnoću dalekog Sibira :), kao i da putujem Transsibirskom železnicom, najdužom železnicom na svetu. :)

U sredu, Gaia, Petra, Iris i ja smo se uputile na glavnu Novosibirsku železničku stanicu, ne bismo li osetile čar Transsibirske železnice. :) To je zapravo mreža železnica  koja spaja Moskvu i Vladivostok, odnosno evropski deo Rusije sa Ruskim dalekim istokom. Železnica je duga 9.288km i proteže se na 8 vremenskih zona, tako da je potrebno duuuuugih 7 dana da se pređe cela dužina železnice. :) Novosibirsk je tek na 3335km železnice, pa vi vidite. :)

Ahaah, ovo je naše ,,ukrcavanje'' . Mislim, konačno smo ušle u taj čuveni voz, jer smo par dana pokušavali da stignemo na vreme, ali smo prosto zbog ludog novosibirskog saobraćaja bili sprečeni. No, bili smo uporni :)

Ovo je početak putovanja, polako napuštamo Novosibirsk. Kao što se da videti, vreme je bilo užasno. Kiša nas muči već danima, napolju je tmurno, vetrovito, jednom rečju užasnoooo vreme.

 Međutim, vreme nas ne sprečava da se glupiramo u vozu, jedemo kineski keks sa zelenim čajem i nekim biljem (by the way, keks je odličan) :) Sve je to jako čudno za meštane. Gledaju nas popreko, pitajući se: Šta kog vraga radite ovde? Šta ćete u Kočenovi, itd.? :)

Naše, da tako kažem putešestvije je trajalo 1h i 30 minuta, jer se nismo usudile da idemo dalje od malecnog sela Kočenove :).

Verujte mi, sasvim je bilo dovoljno, jer kako smo se udaljavali od grada, bivalo je sve tužnije. Sela su bila tako pusta, tako malecna, kao neka romska naselja. :/ Zaista se primeti velika razlika između bogatih i siromašnih, između grada i sela... Tužno je videti kako mnogi ljudi zapravo bedno žive. :/ Znam, ništa nije bolje ni kod nas, ali verujte mi, ovde je gore. To je mana ove velike države. Suviše je prostrana, suviše je velika, a tako siromašna. Ne generalizujem, govorim za ovaj deo Rusije, za Novosibirsku oblast. Smatram da što se ide dalje od Moskve i Sankt Peterburga, sve je siromašnije.

 Na ovoj drugoj fotografiji možete videti i dugu. :) Svi znamo da se posle kiše uvek pojavi duga :))). Tako je bilo i u sredu. Konačno nešto vedro i veselo da razbije monotoniju hladnog i tmurnog dana.

Nakon što smo izašli iz voza u Kočenovi i shvatili da je to neka zabit ko zna gde, pohitale smo po karte za povratak u civilizaciju. :) 

Ovo je slika toaleta na stanici. :) Možete videti Petrinu reakciju. :))) Vrrrloooo je mirisalo :)))

Ako ništa, dobro smo se zabavile, osetile Transsibirsku železnicu :) i shvatile da treba da budemo NEIZMERNO ZAHVALNE svojim roditeljima što su nam omogućili sve najbolje u životu. Zaista tako mislim i smatram da mnogi nisu svesni toga dok ne odu daleko od svoje zemlje, od svoje kuće i ne vide kako drugi žive. :/

Po povratku u grad smo otišle u razgledanje grada, a potom da shoppingujemo, ne bismo li se oporavile od ,,kulturnog šoka'' :). 

Posle višečasovnog obilaska mnogobrojnih prodavnica, razgledanja razne robe, uputile smo se na Речной вокзал. Tamo su nas čekali dugi redovi za maršutke i autobuse. Ako imaš iole sreće, nećeš dugo čekati i smrzavati se, ali nekad si stvarno maler, pa kad te neće, onda čekaš maršutku čitavu večnost! Ooooo, jedva čekam moj Novi Sad, Rumu gde mogu svuda da idem, BEZ busa! :)))) 

Međutim, ima nečeg dobrog u čekanju te maršutke. Dok čekam, imam priliku da posmatram ljude oko sebe, da posmatram nebo, reku, sjaj vode pri zalasku sunca, razmišljam o svemu... Baš taj dan sam napravila ovu fotku neba. Nešto veličanstveno:) 

Danas sam imala vrlo uspešan dan u Sedmoj gimnaziji. Deca su bila sjajna. Jedan dečak iz mog omiljenog 8.razreda je doneo gitaru, te mi je pevao i svirao na času. :) Zaista uživam, iako je nostalgija za mojom zemljom, porodicom, prijateljima iz dana u dan sve veća i veća. :)

Puno pozdrava za sve.

Kuckam vam vrloooo uskoro, jer sutra idem sa devojkama u Tomsk. :))) Biće to jedna nezaboravna avantura, tako da ne brinete, rado ću podeliti utiske sa vama. :)

CMOK