С Днем Рождения! :))))

Eeeee, trebalo mi je vremena da se saberem i počnem da pišem o tom velikom, meni jako bitnom danu, 27. septembru. Prvi put tako daleko od kuće, prvi put bez porodice, rodbine i prijatelja dočekah 23.rođendan. Godine lete, svaka naredna sve brže i brže prolazi. Prethodna dva rođendana su bila vrlo stresna za mene, ali zato ovaj rođendan ću pamtiti dok sam živa. Proslavih ga tri puta, i to u Rusiji :), a četvrti put me čeka slavlje u mojoj Srbiji. :) 

U sredu, posle škole, napravila sam slanu i slatku tortu. Mama je diktirala recepte preko Skype-a, bilo je toliko smešno. Na svu sreću, sve sastojke sam našla, te mi je sve uspelo. Zatim, to isto veče Gaia, Iris i Toofy su mi priredili iznenađenje. Hteli su da dočekam rođendan sa njima, pa su kupili karte za neku žurku u klubu First. Sa nama su išli mnogi drugari, ali neću da vas zamaram imenima, totalno je nebitno. Bitno je da je žurka bila odlična i da smo se mi dobro proveli. :) Mada, jako su nam falili Petra i Halil. U ponoć, samo su počeli da skaču oko mene, vičući: ,, Happy birthday! All the best!'' Sve je to bilo super, ali posle toga su svi ljudi oko nas počeli da me pozdravljaju i čestitaju mi rođendan: 

,,С Днем Рождения!''

I onda je naprasno i organizator žurke uzeo mikrofon i čestitao mi rođus. Svi su znali da je devojci iz Srbije rođendan (iako je to bilo 5 sati pre mog rođendana, jer kao što rekoh, računala sam rođ.po vremenskoj zoni u Srbiji, ali avaj:)). To su bili šokovi, bila sam prava atrakcija u klubu :). 

Kao što se da videti, valjano se proslavilo. :)))) Nažalost, nemam mnogo slika, otišla mi je baterija na aparatu, a nisam ponela rezervne. :/

Prespavali smo kod Iris, ali sam ja ustala i ranom zorom krenula kući. U stanu, u mojoj sobi me je sačekalo ovo: 

Klinci i Jula su mi ostavili ove poruke na zidu. :) Toliko su me obradovali, stvarno nisam očekivala tako nešto. Originalni su, nema šta. Mada, zna Jula koliko mi je bilo teško što nisam bila kući za rođendan, nisam to mogla sakriti, zato se potrudila da mi nadoknadi sve to koliko može. Uveče je pozvala svoje sestre Olju i Polju, zeta Tolju i malog Stavra. Ja sam pozvala Sašu, tako da je naš malecni stan vrveo od ljudi i dečje cike i vriske. :) Dobila sam gooooomilu poklona, cveća, slatkiša....

Torte su bile više nego ukusno, jer su se odmah pojele. Čak nije ostalo ni za sutradan :). 

То је to društvance što se okupilo u četvrtak veče kod nas. Posle večere, igrali smo neku igru sa kartama. Ne znam da li mi imamo tu igru (dva tima, mafija i mirni žitelji, svako izvlači kartu i ne govori da li je mafija ili m.žitelj. Ako je mafija, treba da se pretvara i da ubeđuje druge da je m.žitelj). Anyway, bilo je mnogo zanimljivo, jer smo se šalili i mnooooogoooo pričali na ruskom,što je meni dobro došlo da vežbam svoj ruski. :) 

Ovo su moji pokloni. Polja mi je poklonila kutiju za nakit, koju je napunila slatkišima, Olja mi je donela gomilu novih sočiva i ostale prateće elemente, kao i neke narukvice. Saša se pojavio sa ružom i knjigom poezije Bele Ahmaduline, Tolja je takođe došao sa ružom, a Tanja mi je napravila ogrlicu. Ostala sam bez teksta! Prošle godine nisam ni sanjala u najluđim snovima da ću ovako dočekati sledeći rođendan. 

Kao šlag an tortu, mališani su mi otpevali pesmu iz filma Супергерой. 

Чёрной молнией я стану для тебя

Чёрной молнией на линии дождя

И пускай горят листки календаря
Зло не сможет больше обмануть меня.
Я не верю в чудеса
Полетит машина в небеса
И теперь я твой супергерой.
Я не верю в чудеса
Но летит машина в небеса
И теперь я твой супергерой.
Белым снегом упаду в ладонь твою
И узнаешь ты как я тебя люблю
И под небом января оживут лишь для тебя
Все цветы земли, все слова любви что знаю я.

OBOŽAVAM IH!!!! Rasplakala sam se, ali od sreće, što su se lepo dosetili kako da me iznenade. 

I tako, posle te večeri, mislila sam da sam završila slavlje. Međutim, očigledno sam se prevarila.

U petak sam radila u Berdsku. Prva dva časa sam normalno radila, bez ikakvih problema, ali kada sam krenula na treći čas, šokirah se. Tamo su me čekala nasmejana lica dece koja pevaju pesmu ,, Happy birthday''. Pogledah malo bolje po učionici, pa na stolovima ugledah tortu, pice, kolače i ostale slatkiše koje su deca sama pravila. Nije im bilo teško da ustanu u 6h ujutru da bi sve to napravili. A na tabli je bilo napisano: ,, Йована, Мы тебя очень любим.'' Zatim, dobih pregršt poklona koje su deca sama ukrašavala i pravila. Naravno, tu su bili i baloni sa smile-ijem, jer je osmeh moje obeležje.:) A da iznenađenje bude veće, počeli su da pevaju pesmu na srpskom. ZAISTA NEPROCENJIVO!!!!Veliko hvala mom omiljenom razredu 8b i teacher-kama iz Sedme gimnazije u Berdsku. Svojski su se potrudili da nikada ne zaboravim ovaj 23.rođendan! ♥

Kao što vidite, dobila sam gomilu poklona. Imam problem sa prtljagom. Ne želim ništa da ostavim,jer je sve prelepo i sve su to lepe uspomene, ali se bojim da ću preterati sa težinom prtljaga. :) Ili će mnogi ostati bez vodke i slatkiša :)))). Meni je samo drago što sam imala priliku da radim u toj školi i upoznam tu divnu decu. Zavolela sam ih, kao što su i oni mene. Uspela sam da im prenesem znanje o Srbiji (imajte u vidu da kada sam došla u Rusiju, oninisu čak ni znali gde je Srbija), njihov engleski je sve bolji i bolji, mnogo više pričaju, manje ih je strah od grešaka. :) Zbog toga sam i došla ovde. 

Koliko sam samo brinula kako ću proslaviti rođendan bez svojih ljudi. Toliko sam bila tužna kada sam pričala sa mamom 27.9. ujutru, u 6.25 po srpskom vremenu (tada sam se rodila i svake godine me u to vreme budi i čestita mi rođendan). Međutim, ovi Rusi su se zaista potrudili da mi ovaj rođendan ostane duboko urezan u sećanju. :) Koliko je to čudno, da te ljudi koje tako kratko znaš učine srećnom, a neki ljudi koje znaš ceo život i koji bi trebalo da te stalno čine srećnom, ne čine to. Ali, to je život. Što se pre pomirimo sa tim, bolje po nas. :)

Ah, da, umalo da zaboravim da vam kažem ovo. Posle žurke u školi, jedan dečak me je odveo da upoznam njegovu majku koja radi u privatnoj školici za engleski jezik. Zove se Svetlana i mnoooogo mi se dopada. Ona mi je ponudila da radim kod njih u školi, da dođem da živim u Rusiji. Hhehehehhe, kako da ne. Da umrem na onoj zimi :)))). Međutim, postoni i druga mogućnost. Da dođem sledeće leto i da ostanem do zime. Hhehhehe, otom potom. Hoću da se vratim mojoj kućici, jer za sada, daleko mi je da mislim o sledećem letu:).

Juče posle škole, AIESEC je organizovao speaking club za studente koji žele da vežbaju konverzaciju. Mogu vam reći, bilo mi je super. Upoznala sam mnoge studente NSU-a, siti se ispričali. Imali smo razne teme i tako. Svaki dan upoznajem bar 20 ljudi :))). POsle toga smo imali bye, bye party za Iris. Ona je danas otišla u Kinu. Nedostajće mi ta mala nasmejana Kineskinja. :) 

Ostadosmo samo nas troje. U sledeću nedelju odlazi Toofy, pa ja u sredu, pa Gaia u četvrtak. Kraj se bliži. Ovaj mesec je proleteo. 

Uživaću još malo. Do sledećeg kuckanja, 

Pozdrav :)