Kad malo bolje pogledam i razmotrim, ljudski život je nepresušna koreografija, a igra, poput nekog uzvišenog umetničkog izraza je ogledalo koje često dokazuje da i nemoguće može da postane moguće. Kroz vreme, kroz razdoblja, umetnost je ono što uglavnom opstaje. Umetnost je sve što čovečanstvo ostavlja svojim naslednicima, bilo da se radi o građevinama, knjigama, slikama ili muzici. Ili pokretu i plesu. U tom smislu, igra je najaktuelnija i najsavremenija istorijska lekcija, jer je tu, sada je prisutna. U utorak smo nas 4 išle u Novosibirski teatar da gledamo Spartaka.
Teatar je oooogroman, prostran, veličanstven, ali na neki način je hladan. Možda zbog te svoje veličine, ne znam. Sve u svemu, imali smo super mesta, tako da smo sve odlično videli.
Balet je umetnost preciznih kontrolisanih pokreta, koja vodi brigu o estetici, formi, koordinaciji i o tehničkim, muzičkim i umetničkim kvalitetima izvođenja. Sam balet je bio savršen. Muzika, priča, sklad pokreta, elegancija, gipkost balerina....Sve je delovalo isuviše nestvarno. Njihova gipka tela su se lagano, ali sa neopisivim žarom kretala po sceni. Imala sam osećaj da ne dišu, da samo lete. Posmatrajući ih kako se kreću, mogla sam da osetim njihove emocije, da čitam njihove misli i povežem se sa njihovom energijom. Zaista, osećaj je izvanredan, ostavili su me nemu, bez ijedne iskazane reči. Dugo me je držao taj neobičan osećaj, taj osećaj savršenstva.
To veče će mi zaista ostati urezano u sećanju. Tako nešto se ne može lako zaboraviti.
Ovaj post je kratak, ali svi dobro znate da se ovakva vrsta umetnosti ne može prepričati, treba je doživeti. :)
Нема коментара:
Постави коментар