Pišem vam posle skoro nedelju dana. Ovaj put vas nisam obaveštavala o zanimljivim danima koje sam provodila sa decom iz raznih škola, kao i o novim poznanstvima sa velikim razlogom. Znate ono kada vas od ponedeljka potera maler :))? Ih, što volim to, nemate pojma. :)
Bliži se moj odlazak iz Rusije, a dolazak u Srbiju. Novčanik mi je postajao sve tanji i tanji :))). I obratim se ja mom dragom Milkiću za reanimaciju moje kartice :))). Naravno, moja draga majka je učinila sve kako sam zapovedila, ali što bi sve bilo jednostavno, kada može komplikovano. Četiri dana sam ja posećivala razne banke, u svakoj je bio neki problem. U jednoj mi čak uzeše i karticu, misleći da sam neki prevarant, jer sam im kao bila sumnjiva. :))) Hhehehhe, to je kao neka uloga kriminalca. :))) Eeee,tada je već postajalooooo gusto. Počela sam da paničim najstrašnije. Tada mi je prisela i Rusija i sve lepo što mi se dešavalo u proteklom periodu. Ovaj problem me je dobro protresao. U neku ruku i volim što je tako ispalo, jer bi moj boravak u Rusiji bio previše idealan, a život nije ni blizu takve perfekcije. Isto tako, tada vidiš ko želi da ti pomogne kada si u nevolji. Hvala dragom Bogu što imam takvog buddy-ija, takvog host-a, nastavnice sa kojima sam sarađivala. Svi su pomogli kako su umeli, a problem je napravila banka. Na sreću, sve se rešilo, ali nije bilo nimalo zgodno. Takođe, baš kada mi je najviše trebalo, nestao mi je internet. Septembar je prošao, počeo je oktobar, novi mesec. Kredit na telefonu je takođe ispario dok si rekao ,, piksla''. Tada shvatiš tu tužnu istinu da bez novca ne možeš ništa. Ali isto tako ljudi oko tebe čine takve stvari, da ti više ni ne misliš o problemima, jer se prijatelji i sva dobra dela ne mogu kupiti tim novcem.
No, kako kažu: Everything in life is temporary. So, if things are going good, enjoy it because it won't last forever. And if things are going bad, don't worry. It cannot last forever either!
Tako i bi! :) Sve se rešilo, samo treba biti strpljiv. No, prelazim na prepričavanje lepih događaja.
Deca iz Stodruge škole su me u utorak dočekala sa kesama punim poklona. :) Jedna devojčica je naslikala moj portret. Ostadoh bez teksta, original ja. Mala je toliko talentovana, da nemam reči. Nastavnice su me preklinjale da dođem u ponedeljak da radim, da me vide bar još jednom dok ne odem za Srbiju, ali bezuspešno. Hoću da ove preostale dane provedem sa mojim klincima, Julom, Sašom i njegovima, kao i sa Gaiom i Toofy-ijem.
U sredu su deca u Berdsku napravila festival za nas praktikante. Pravili su prezentacije o svakoj zemlji, ono što su zapamtili za ovih mesec dana. Bilo je divno, a moji osmaci otpevaše i pesmu na srpskom. :)
I opet dobismo zilion poklona. :) Posle festivala sam radila u školi stranih jezika ,,Terra lingua''. Pominjala sam Svetlanu, Stasovu majku koja mi je ponudila posao. Bilo mi je zadovoljstvo da radim u njenoj školici 2 dana. Upoznala sam njenu koleginicu, takođe Svetlanu. Dobila sam dva sertifikata da sam radila u njihovoj školici na ruskom i engleskom jeziku.
Pored sertifikata uručiše mi dve ogromne kese poklona. Većina su slatkiši, ali bojim se da će ostati u Rusiji, jer moj prtljag ne može priminiti toliko kutija slatkiša. Aeroflot će me izbaciti iz aviona u sredu!!:) Ili, ću platiti debelu kaznu. Kofer je pun poklona,a odeća mi je još uvek u ormaru. U utorak će mi biti veselo kada se budem pakovala. :) Ovo su svi pokloni koje sam dobila. Da li sada možete da me razumete zašto brinem zbog prtljaga. :)))
U četvrtak sam imala 8 časova, 4 u državnoj školi i 4 u privatnoj. Mogu vam reći da sam bila prilično iscrpljena, ali ne toliko iscrpljena da ne odem da posetim mog Šumahera, Ljudmilu. :))) Ona već danima maltretira Sašu da organizuje okupljanje njihove porodice ne bi li svi oni upoznali tu, kako ona kaže: ,,красивую и замечательную девушку из Сербии.'':)
Još jedno nezaboravno veče, poseta doma punog topline, iskrenosti, duhovitosti, gostoprimstva. Kada sam upoznala i Sašine roditelje shvatila sam zašto je on takav. On prosto ne može biti drugačiji pored takvih roditelja. Saša strašno liči na svog oca Vladimira, ali ima nešto i na majku Elenu. Tamo je bio i Serjoža, Sašin deda, koji me je dočekao sa mačkom Simom. Kao papagaj je ponavljao reč ,,mačka''. Sećate se onog divnog bloga kada sam pisala o danu na dači, kada je Serjoži posebno bila interesantna naša reč mačka za кошку. Upoznah i Sašinu tetku Svetlanu i brata Sergeja. Bilo je to jedno prijatno veče, veče koje se pamti...
Sergej je završio istoriju, ali se bavi pisanjem. Jako je talentovan, a nedavno je izdao svoju prvu knjigu. Tako da sam dobila još jednu knjigu sve sa posvetom ovog mladog autora pred kojim je neizvesna budućnost, jer i u Rusiji, kao i u Srbiji ovakva vrsta zanimanja se nažalost, baš i ne ceni mnogo.
Naravno, juče je Ljudmila imala moju punu pažnju. ta žena je neverovatna! Još uvek mi je smešno kada se setim kako pije konjak. Pije ga kao vodu, malo se strese i viče: ,, Давай, давай!''. :)))))Svoju čašu je čuvala kao zmija noge, :)))))))samo je nazdravljala meni, Serjoži, Saši....
Danas je Dan učitelja. Sašina tetka mi je poklonila magnet sa tim natpisom, a Ljudmila je takođe radila u školi. Tako da je juče planirala novo okupljanje sa svojim drugaricama kako bi proslavile Dan učitelja. Ah, da! Donela mi je dve tegle gljiva. Marinirala je one gljive što smo skupljali, napravila i donela mi. Poneću ovu manju teglicu, moram doneti mojim ukućanima da probaju Ljudmilin specijalitet u čijem pravljenju sam i ja na neki način učestvovala. :))) Toliko bih volela da mi dođu u Srbiju i budu moji gosti. Užasno će mi nedostajati.
Tokom večeri, Serjoža je čitao odlomke iz svoje knjige, međutim posvetiću se toj knjizi tek kada dođem kući i nađem slobodno vreme.
Završih svoj posao, tako da sam danas (u petak) odmarala. Planirala sam da odspavam duže, ali nikada neu naučiti da ne smem ništa da planiram.:)Imala sam posebnu vrstu budilnika- Arčija. :) Ne znam kako, ali verovatno nisam dobro zatvorila vrata od sobe prethodnu noć. Rano ujutru dok se Jula spremala na posao, Arči je upao u moju sobu, skočio na mene i počeo da mi laje na uho i da me njuši. Na kraju je legao pored mene, ne bi li i on dremnuo, ali za mene je već bilo kasno, ustala sam, jer me je razbudio. :) Tako je to kada živiš u porodici Kuznjecov. :)
Nedostajaće mi Arčika, uvukao mi se pod kožu i on i Maša. A tek klinci? :) Danas sam čitav dan bila sa njima. Pravila sam im pužiće sa sirom. :)
Popodne smo pravili show. Klinci su igrali, repovali, ma jednom rečju, svi smo se glupirali. Imam uglavnom snimke, jer su mnogo zanimljiviji, ali imam Diminu fotku, cisto da ga vidite. :) Međutim, uživo je bilo najzabavnije. :) Trudimo se da provedemo što više vremena zajedno, jer moj odlazak je sve bliži. Dima je izjavio da želi da krene sa mnom, da ga spakujem u kofer umesto poklona. :) Maleni moj :*
I takooo. Imam mnogo planova za vikend. Mada, vreme nam je užasno. Kiša i nebo mutno do plača. Baš šteta. Pre neki dan sam šetala po Akademgaratku, namerno nisam htela da uzimam maršutku, jer je vreme bilo kao izmišljeno. Toplo, sunčano, jednom rečju prelepo. Malo sam i fotkala :). Pogledajte.
Do sledećeg kuckanja...:****
Нема коментара:
Постави коментар