Pre svega, pozdrav svim dragim ljudima. Konačno stigoh u taj čuveni Sibir. :) Letovi su bili udobni, tako da sam zaista uživala. Dalekoooo je, nisam toga ni bila toliko svesna dok se nisam lično uverila. Stigla sam jutros u 5:30 po novosibirskom vremenu, gde su me na aerodromu dočekali moj study buddy Aleksandr, odnosno Saša i njegov drugar Anton. Moram da priznam da sam strepela da me niko neće dočekati,da ću tamo stajati sama, poučena iskustvom moje koleginice Sandre Radinović. :)Međutim, prijatno sam se iznenadila ljubaznošću ove dvojice Rusa.
Saša me je odveo kod sebe, da mi napravi njihove ,,пельмени’’, pošto mi je to obećao jos dok sam bila u Srbiji. Blago meni, čovek voli da kuva, a ja volim da jedem. :) I svidelo mi se. Dosta je slično našem testu sa krompirom, ali ima razlike, pogotovo kada vam neko posle tolikog mrcvarenja iznese toplo, a ukusno jelo. :)Zaista me je obradovao, lepo od njega. Evo možete videti kako čovek kuva, corpus delict. :)
Dosta je komunikativan, mada više priča na ruskom, nego na engleskom, što je mene nateralo da konačno počnem da učim ruski. I hvala mu, nema više izvlačenja. :) Naučio me je dosta novih reči, za prvi dan dosta od mene, s obzirom da nisam spavala celu noć.
Obradovao se svom suveniru iz Srbije. Donela sam mu srpski kuvar na cirilici. :) Pa kada voli da bude u kuhinji, neka se zanima. :)
E, da, ima super neke pupuce iz Azije. Jako mi se svidjaju, jer su tople. :)
U 14h me vodi da upoznam host family. Jedva čekam da vidim kod koga ću provesti 1,5 mesec.
Za sada toliko, čisto da znate da sam živa, zdrava, vesela, puna entuzijazma...
p.s. Saša mi kaže da će da me vodi da upoznam ostale što će raditi na projektu, kada se smestim i odmorim od puta. Svi pitaju za devojku iz Srbije. :) Can’t wait! :)
Poljubac za sve
Нема коментара:
Постави коментар