Hi!Pre nego što otpočnem pakovanje, reših da vam pišem. Posle sam sigurna da neću biti dovoljno inspirativna, jer znam koliko ću se posle nervirati zbog prevelikog prtljaga. Biće to satima ,,presipanje iz šupljeg u prazno'':), ali ok. Sve je za ljude.
Rekla sam da imam planove za ceo vikend, ali na kraju je ispalo da sam samo u nedelju radila nešto zanimljivo. :)
Poslednjih par dana je bilo teško izvesti mnoge stvari. To se zove maler :), ali niša nas nije toliko obeshrabrilo. U životu ništa ne može biti idealno. :)
U subotu je trebalo da imamo oproštajnu žurku, pošto nam je Toofy otišao u nedelju. Međutim, nismo uspeli da nađemo mesto da prespavаmo negde, a komplikovano je vraćati se u Kaltsovo ili Akadem. taxijem sam u sred noći. Propadoše nam planovi, ali sastasmo se nekako u jednom restoranu, gde smo uz večericu i drago nam rusko nacionalno piće :) sabirali utiske i pravili planove za sledeće susrete. :) Početak projekta nam se činio tako dalekim, tako nesagledivim. Toliko nam se stvari izdešavalo za više od 1,5 dana, toliko toga smo prošli zajedno u stranoj državi... Dogovor je da iz godine u godinu što više gradimo naše prijateljstvo, da se sastanemo u svakoj državi, kad god imamo vremena. Hm, videćemo. Lako je obećati i reći, videćemo da li je moguće sve to ostvariiti. :) Mada, teško žabe u vodu naterati. Svi smo ludi za putovanjem, tako da mislim da to neće biti problem za nas. :)
Zatim, u nedelju sam provela dan sa Svetlanom i njenom porodicom. Sjajni su! Vitaliy, Svetlanin suprug, je došao po mene u Kaltsovo. Kaže da se ne mučim da idem maršutkom, jer moram da menjam 2 prevoza i potrebno mi je oko 1,5 sat do Berdska, kada on može da dođe po mene i da stignemo do Berdska za 25 minuta. :) Velikaaaa razlika. Vitaliy me zove Anjočka. :) On jedini u porodici ne govori engleski, čovek je prosto anti-talenat, ali je zato jedna dušaaaa. Ne može da izgovori Jovana, ali pošto se moje ime završava na -ana, on je odlučio da me tako zove ili da mi prosto tepa Anjočka. :) Ovde sam dobila more nadimaka i imena, možete me zvati kako hoćete. :)
Šetali smo obalom Obskog mora i tada je Vitaliy predložio da se ukrcamo na brod теплоход, ne bismo li uživali u krstarenju. Bilo je fantastično. Brod je vrlo moderan, nov, unutra su puštali pesme, a ljudi su igrali. Prosto su se svi opustili i uživali. Onda je Vitaliy objašnjavao gde je šta, pokazivao mi pojedina ostrva, pričao zanimljive priče o ostrvima koje je on slušao kada je bio dete. Jednom rečju, uživala sam slušajući razne mitove, legende, slušajući njegove i Svetlanine priče iz detinjstva. Rekao mi je: ,,Znaš Anjočka, jako mi je drago što sam te upoznao i što imam priliku da ti pokažem naša ostrva i ispričam sve ovo. Smej se uvek, tada si najlepša i ne dozvoli nikom da te povredi. Želim ti da nađeš srodnu dušu kao što sam ja našao moju Svetu.'' Samo se slatko nasmejah...
Pecaroši su bili vredni, a verovatno i gladni. :) A neki su bili toliko hrabri, da su se i kupali na +5C :))).
Zamišljam da gledam ka Srbiji. :)
Stas i ja kao u Titaniku. :)
Posle krstarenja smo otišli kod njih na ručak. Tamo nas je čekala Lina, Svetlanina kćerka. Predivna devojka, pametna, zrela, sa perfektnim engleskim. :) Lina je tek upisala prvu godinu studija. Obožava da putuje i da izučava kulture drugih naroda, pa se stoga opredelila za kulturologiju.
Ručali smo domaće пелмени. Pošto je Svetlana radila u subotu ceo dan, Vitaliy je napravio пелмени. U njihovoj porodici je tradicija da dočekaju goste, strance :) sa ovim jelom, jer je to rusko nacionalno jelo. I sami spremaju пелмени, a taj proces je dosta dug, zbog toga što kada se naprave, пелмени moraju da prenoće u frižideru. Da iznenađenje bude veće, tokom ručka zagrizla sam пелмени i našla orah. Bila sam u čudu, ali oni su počeli da tapšu i da mi čestitaju. :) Onda su mi objasnili da je то счастливы пелмени (srećni pelmeni). Ko nađe orah u testu, biće srećan i zdrav u narednom periodu. Vitaliy je stavio samo jedan orah i ja sam bila te sreće da ga nađem. WOW!
Posle ručka smo razgovarali, gledali njihove slike, a onda su nas odvezli do Berdskog klizališta. Bio je to moj prvi put da kližem. Pre nego što smo stigli tamo, mislila sam da ću se izlomiti :).Međutim, verujte mi, kao da sam rođena na klizaljkama. Klizala sam kao da sam vežbala svaki dan. :))) Da li je to bila luda početnička sreća ili prosto talenat :), ja ne znam, ali bilo je amazing :))))).
Sjajno smo se zabavili, a što je najvažnije, nisam imala upalu mišića. :)
Divna jedna porodica, toliko prijatna, gostoljubiva. Kada su me dovezli do Kaltsova, rastajali smo se 15 minuta. Prosto nam jedan dan nije bio dovoljan da se ispričamo i upoznamo. :) Vitaliy je rekao da mi zamera što nismo mogli da nazdravimo našem poznanstvu, jer živim daleko, a on je morao da vozi. :))) Rekao mi je: ,, Anjočka, sledeće godine moraš da nam dođeš. Dođi i živi kod nas koliko želiš, budi naš gost. Pokazaćemo ti celu oblast, uživaćemo. A ako sve bude kako planiramo, eto i nas u Srbiju. :)Hoću da upoznam tvoje roditelje, oni su vrlo srećni ljudi što imaju tebe. Ti si divna.'' :)
Ah, toliko će mi nedostajati. Upoznala sam toliko divnih ljudi. Sledeći put kada dođem ovde, mogu da biram gde ću da ostanem. :)))
U nedelju uveče su me čekali moji mališani. Igrali smo igrice, pričali. Dima se poslednja tri dana ne odlepljuje od mene. Čak i spava sa mnom. :) Duša mala. Jedino što sam uspela je da Arči ne spava sa nama u krevetu. :)
Ah, da, Arči mi je pregrizao kabl od punjača za laptop. Jedva sam juče našla odgovarajući kabl. Taj mali stvor, delikvent :), mi svaki dan priređuje iznenađenja, čisto da mi ne bude monotono. :)))
Juče sam bila na predavanju iz leksikologije engleskog jezika u NSU-u. Vasja me je vodila na svoje predavanje, upoznala sam divnu profesorku. Bilo je zanimljivo upoređivati engleski i ruski. U svakom slučaju, bilo mi je zanimljivije, nego kod Tvrtka na predavanju :))))).
Takođe, juče sam se oprostila sa Gaia-om. Bile smo u jednom cafe-u, kasnije su nam se pridružili Rodick, Maxim i Leša. Bilo je sjajno. Momci nas čekaju sledeće godine, na leto.
Da bismo dokazale da smo prave ruske devojke (pošto smo savladale ruski i živele smo tu više od 1,5 mesec), pile smo vodku Алтай sa sokom od paradajza. Ovde je to običaj, a nekako ide jedno uz drugo. :)
I takooo, rastasmo se samo uz Bye!, jer ovo ne gledamo kao rastanak. :)
Odoh da se prošetam sa Sašom, da se dogovorimo oko polaska, a posle, poželite mi sreću sa pakovanjem. :)
Javljam se noćas, mislim da neću spavati.
Tada ću da pišem o celokupnom doživljaju. :)))))
Pozdrav :*
Нема коментара:
Постави коментар